Prestanite da brojite osam sati sna, važnije je nešto drugo: Naučnici otkrili naviku koja izaziva depresiju i usamljenost

Ljudi koji ležu i bude se u različito vreme češće prijavljuju simptome depresije, anksioznosti i usamljenosti, pokazala je studija istraživača sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) i San Dijegu, objavljena u časopisu Scientific Reports, piše San Francisco Chronicle.

Istraživači su koristili podatke iz studije pokrenute 2020. godine, u kojoj je oko 23.000 odraslih nosilo pametne prstene Oura. Prsten je praćen da bi se proverilo mogu li nosivi uređaji da otkriju rane simptome kovida 19. Iz podataka o spavanju izračunali su indeks redovnosti sna na skali od 0 do 100, gde viši rezultat znači ustaljeniji ritam.

Crvena, žuta i narandžasta pod lupom nauke: Zašto ove boje najčešće izazivaju probleme na istetoviranoj koži

Rezultat u rasponu od 80 do 89 odgovara odlasku na spavanje i buđenju u otprilike istom jednosatnom razmaku svaki dan, recimo leganju između 22 i 23 sata i ustajanju između 6 i 7 sati. Rezultat od 70 do 79 znači razmak od oko dva sata.

Učesnici sa malo ili nimalo simptoma anksioznosti i depresije imali su prosečan rezultat 84. Kod onih sa teškim simptomima depresije prosek je bio 75, a kod onih sa teškom anksioznošću 79. Istraživači su utvrdili i vezu između manje redovnog sna i češćeg osećaja usamljenosti. Podaci o mentalnom zdravlju zasnivaju se na upitnicima koje su popunjavali sami učesnici.

"Prestanite da budete opsednuti sa osam sati sna"

Glavna autorka studije Ešli Mejson, stručnjakinja za san sa odeljenja za psihijatriju UCSF-a, poručila je da ljudi treba da budu što redovniji sa spavanjem. Prema njenim rečima, ne treba svima osam sati sna, a ustaljen raspored je verovatno važniji.

"Prestanite da budete opsednuti sa osam sati", rekla je Mejson.

Ona nepravilno spavanje poredi sa džet-legom: ko se jedan dan budi u 7, a drugi u 10 sati, sam sebi izaziva vremensku razliku bez putovanja, a koliko mu to šteti često primeti tek kada promeni naviku.

Rafael Pelajo, specijalista za san sa Stanforda, istakao je da redovno vreme spavanja i buđenja pomaže da i obroci, fizička aktivnost i druženje ostanu u ritmu, što stabilizuje telo i mozak. Džošua Šternbah iz Sutter Health-a redovnost sna opisuje kao treći oslonac zdravog spavanja, uz količinu i kvalitet.

Dve kašike dnevno smanjuju rizik od bolesti srca za 25 odsto: Kako da izvučete maksimum iz maslinovog ulja

Veza ide u oba smera

Autori upozoravaju da veza ide u oba smera. Neredovan san može pogoršati mentalno zdravlje, ali i depresija i anksioznost otežavaju ustaljen ritam. Osoba sa anksioznošću može odlagati spavanje da ne bi razmišljala u krevetu, a osobi sa depresijom može biti teško da ustane svaki dan u isto vreme. Stručnjaci dodaju i da preterano praćenje sna može izazvati dodatnu anksioznost i tako ga dodatno pogoršati.

Ipak, kako kaže Pelajo, ustaljen raspored spavanja je cilj koji je moguće postići, a kome to teško ide, na raspolaganju su i lekovi i druga pomoć.

Kardiolog otkrio pet stvari koje nikada ne radi pre devet ujutru: Mnoge od njih su deo svakodnevne rutine

Prepoznajte ih na vreme: Ovi tihi signali pokazuju da vam fali vitamin D