Tihi ubica energije: Možete spavati i 10 sati, ali ako pre kreveta radite ovo, organizam vam se neće oporaviti

Iako se u javnosti često ističe da je osam sati sna idealna mera za svakoga, stvarna potreba za odmorom drastično se razlikuje od osobe do osobe.

Dok je nekima svega nekoliko sati sasvim dovoljno za normalno funkcionisanje, drugima je potrebno znatno više vremena u krevetu kako bi se sledećeg dana osećali produktivno i sveže.

Spas za vaša kolena i zglobove: Spisak namirnica i nutrijenata koji provereno obnavljaju hrskavicu

Genetika i godine diktiraju tempo

Jedan od glavnih faktora koji određuju dužinu sna jeste naša genetika. Geni u velikoj meri utiču na to koliko je vremena organizmu potrebno za potpuni ćelijski oporavak. Zbog toga neki ljudi prirodno spadaju u grupu onih koji kroz život prolaze sa manje sna, dok drugi imaju biološku potrebu za dugim odmorom.

Pored genetike, godine života igraju ključnu ulogu:

• Deca i mladi: Zahtevaju znatno više sna zbog intenzivnog razvoja i rasta organizma.
• Odrasli: Kod ove grupe potreba se uglavnom stabilizuje na određenom broju sati.
• Starije osobe: Sa godinama se kvalitet sna prirodno menja, pa se često dešava da osoba spava vremenski dovoljno dugo, ali se ujutru ipak ne oseća potpuno odmoreno.

Fizički napor i stres traže duži oporavak

Na potrebu za snom direktno utiču fizička aktivnost, nivo stresa i svakodnevne obaveze. Osobe koje intenzivno treniraju ili imaju fizički zahtevan životni ritam moraju da spavaju duže. Tokom dubokog sna telo se regeneriše, obnavlja mišićno tkivo i vraća izgubljenu energiju.

Sa druge strane, visok nivo mentalnog stresa takođe iscrpljuje mozak, zbog čega organizam traži produženi odmor kako bi preradio informacije i resetovao nervni sistem.

Evropa na nogama: Potvrđena infekcija hantavirusom, zaraženi turista stavljen u izolaciju

Kvantitet naspram kvaliteta

Međutim, sama količina vremena provedenog u krevetu ne znači ništa bez kvaliteta. Česta buđenja tokom noći, nepravilna i neredovna rutina, kao i korišćenje telefona i ekrana neposredno pre spavanja, drastično smanjuju efekte odmora. Plavo svetlo sa ekrana blokira lučenje melatonina (hormona sna), pa čak i ako provedete devet sati u krevetu, probudićete se slomljeni.

Za većinu odraslih ljudi preporučuje se prosek između sedam i devet sati, ali najbolji i jedini pravi pokazatelj je to kako se osećate tokom dana. Dobar i kvalitetan san prepoznaćete po visokom nivou energije, dobroj koncentraciji i efikasnom funkcionisanju organizma, bez potrebe za stalnim unosom kofeina.

Tropski dani su ozbiljan test za organizam: Doktorka za UNU otkriva ko je najugorženiji i kako se zaštititi

Virus Zapadnog Nila stigao u Srbiju: Registrovana prva obolevanja, lekari izdali hitan spisak mera zaštite