Od alternative ruskom gasu do finansijskog tereta: Bugarska zamrzava sporazum sa Turskom

Odluka Bugarske da zamrzne dugoročni sporazum sa turskom gasnom kompanijom "Botaš", ne predstavlja nužno udaljavanje od Turske kao dobavljača energenata.

To bi mogao biti pokušaj ponovnog pregovaranja o troškovima i rizicima vezanim za održavanje pristupa gasnoj infrastrukturi, smatra turska stručnjakinja za energetiku Gokče Nur Ataman.

JANAF dobio produžetak licence: Dobijen isti rok kao i za Naftnu industriju Srbije

Nizak vodostaj Tise doneo probleme: Zatvorena mađarska hidroelektrana Tisalek

Budućnost sporazuma mogla bi postati test kako za tursko-bugarske odnose, tako i za šire pitanje koliko je Evropa spremna da plati za energetsku bezbednost, navodi Ataman u analizi koju prenosi BGNES.

Bugarska se okrenula Turskoj nakon što je Rusija obustavila isporuku prirodnog gasa po izbijanju rata u Ukrajini. U to vreme, Sofija je raspolagala ograničenom infrastrukturom za uvoz tečnog prirodnog gasa (TPG), zbog čega je pristup turskim TPG terminalima predstavljao važnu alternativu.

Kompanije "Burgargaz" i "Botaš" su 2023. godine potpisale trinaestogodišnji sporazum koji Bugarskoj omogućava transport do 1,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje preko teritorije Turske. Ovaj aranžman je osmišljen tako da smanji zavisnost Bugarske od ruskog gasa, a istovremeno omogući pristup globalnim zalihama tečnog prirodnog gasa.

Međutim, taj komercijalni aranžman je sve više postajao finansijski teret. Od Bugarske se zahtevalo da plaća ne samo za gas koji je stvarno potrošila, već i za rezervisani kapacitet. To se 2023. godine praktično tretiralo kao polisa osiguranja koja je garantovala pristup turskoj infrastrukturi u slučaju potrebe za isporukama LNG-a.

Istorijska objava Trampa: SAD sklopile sporazum o nafti sa Venecuelom

Kako se tržište energenata menjalo, garantovani kapacitet je počeo da se smatra preskupim, naročito stoga što "Bulgargaz" navodno nije koristio značajan deo rezervisanog kapaciteta. Ovaj aranžman je takođe pokrenuo pitanja o pravnim i finansijskim posledicama dugoročnih energetskih ugovora.

Bugarski ministar energetike Žečo Stankov izjavio je 2025. godine da bi raskid sporazuma mogao da košta Bugarsku više od 2 milijarde evra. Prema drugim procenama, ukupne ugovorne obaveze zemlje iznose oko 4 milijarde bugarskih leva (približno 2 milijarde evra). Zbog toga je Sofija morala da odmeri želju za izmjenom uslova u odnosu na potencijalno visoke troškove jednostavnog odustajanja od ugovora.

Ugovor između kompanija "Botaš" i "Bulgargaz" odvojen je od drugog sporazuma sklopljenog između turskog i bugarskog operatera sistema za transport gasa. U januaru 2024. godine, "Botaš" i "Bulgartransgas" (Bulgartransgaz) potpisali su operativni sporazum koji se odnosi na interkonekciju Strandža–Malkočlar, sa tehničkim kapacitetom transporta od približno 117,7 miliona kilovat-sati dnevno iz Turske u Bugarsku.

Ta veza ima strateški značaj jer može da olakša dopremanje tečnog prirodnog gasa (LNG), azerbejdžanskog gasa i drugih energenata u Bugarsku i širi region putem turske transportne mreže. Operativni sporazum reguliše međusobno povezivanje dva gasna sistema, dok je sporazum između kompanija Botaš i "Bulgargaz" komercijalni ugovor koji se odnosi na pristup terminalnim postrojenjima za tečni prirodni gas i transport putem mreže kompanije Botaš.

Ta razlika znači da ponovno pregovaranje Bugarske o komercijalnom ugovoru ne umanjuje strateški značaj tokova gasa preko Turske.

Šta znači novi rok dat Naftnoj industriji Srbije: Da li smo konačno stigli do kraja pregovora o prodaji?

Vreme je za "zimsku paniku" u Evropi: Niske zalihe gasa, stanje nije nimalo dobro