Mozak može da "uspori" vreme: Šta se dešava u našoj glavi dok učimo nove pokrete?

Naš doživljaj vremena nije uvek u skladu sa stvarnim protokom sekundi. Naučnici su otkrili da, dok uvežbavamo nove pokrete i postajemo brži u njihovom započinjanju, kratkotrajni događaji mogu da nam deluju duži nego što zaista jesu. Rezultati istraživanja ukazuju na neobičnu povezanost između pripreme za pokret i načina na koji mozak procenjuje vreme.

Teniser može da opiše osećaj da se loptica usporava neposredno pre nego što je udari. Muzičar može da ima utisak da vreme protiče drugačije dok je potpuno udubljen u nastup. Istraživači ispituju da li priprema za pokret utiče na takve promene u našem doživljaju vremena.

Naučnici otkrili nešto neočekivano: Pauci spavaju, a imaju i svoju večernju rutinu

Nova tehnologija "Električni nos" prenosi mirise širom sveta: Za sada prepoznaje pet aroma

Jedan od načina da se to utvrdi jeste da se od ljudi zatraži da procene koliko dugo je kratkotrajni svetlosni signal bio uključen. Svetlo može da bude vidljivo tokom tačno određenog vremenskog perioda, ali čovekova procena njegovog trajanja može da se promeni, naročito dok se priprema da rukom posegne ka određenoj meti.

Istraživanje objavljeno u naučnom časopisu iScience pokazalo je da se ta promena može razvijati vežbanjem. Kako su učesnici ponavljali zadatak posezanja rukom ka meti, sve brže su započinjali pokret. Uporedo sa tim napretkom, sve češće su procenjivali da su kratkotrajni svetlosni signali prikazani pre pokreta trajali duže.

„Efekat je bio veliki: učesnici su imali utisak da su nadražaji trajali 25 odsto duže od referentnog trajanja, što predstavlja prilično veliko izobličenje, čak i prema merilima perceptivnih iluzija“, rekao je za Sajens alert kognitivni neuronaučnik Nikola Bineti sa Univerziteta Tor Vergata u Rimu.

Raniji dokazi koji povezuju pokrete i procenu vremena naveli su istraživački tim da očekuje da će uvežbavanje pokreta promeniti procene trajanja. Međutim, vežbanje nije dovelo do toga da se te procene približe referentnoj vrednosti.

„Ono što nismo očekivali jeste da će vežbanje pojačati izobličenje, umesto da ga smanji“, rekao je Bineti, prenosi RTS.

Zemljini polovi se pomeraju: Naučnici došli do zapanjujućeg otkrića

Istraživački tim je angažovao 40 odraslih dešnjaka, čiji je zadatak bio da rukom posegnu ka metama prikazanim na ekranu. Polovina učesnika posezala je ka metama levo ili desno, dok je druga polovina posezala ka bližoj ili udaljenijoj meti.

Učesnici su pomerali kažiprst desne ruke po površini ispod ekrana, koja im je zaklanjala pogled na sopstvenu ruku. Zvučni signal označavao je trenutak kada treba da započnu pokret. Posle svakog pokušaja, na ekranu se prikazivalo mesto na kojem je njihov prst završio.

Imali su i drugi zadatak. Pre nego što bi napravili pokret, posmatrali su krug koji bi nakratko zasvetleo. Nakon pokreta procenjivali su da li je krug ostao osvetljen duže ili kraće od referentnog trajanja od 0,84 sekunde, sa kojim su prethodno bili upoznati.

U pojedinim pokušajima meta se pojavljivala unapred, što je učesnicima omogućavalo da pripreme pokret dok čekaju zvučni signal. U drugim pokušajima položaj mete otkrivan je tek u trenutku oglašavanja signala. U posebnom uslovu ispitivanja proveravane su procene trajanja bez izvođenja pokreta.

Kada su učesnici unapred znali položaj mete, u proseku im se činilo da svetlosni signal traje duže nego u preostala dva uslova ispitivanja.

Još značajnija povezanost uočena je tokom ponavljanja zadataka. Učesnici su postepeno počinjali da se pokreću sve brže nakon zvučnog signala, a istovremeno su sve češće procenjivali da svetlosni signali traju duže.

Ubrzanje je bilo najizraženije kada su učesnici morali da sačekaju zvučni signal kako bi saznali položaj mete, ali su obe promene bile međusobno povezane u oba uslova ispitivanja.

Osobe kod kojih je došlo do većeg poboljšanja u brzini započinjanja pokreta uglavnom su pokazivale i veće povećanje subjektivno doživljenog trajanja svetlosnog signala. Preciznost kojom su prstom pogađali metu nije mogla da objasni ukupnu promenu u proceni vremena.

„Na izvestan način, naš mozak koristi trenutak u kojem nameravamo da delujemo kao referentnu tačku za procenu toga koliko dugo traju događaji oko nas“, objasnio je Bineti.

Istraživači su takođe ispitivali električnu aktivnost mozga pomoću elektroda postavljenih na kožu glave, primenom tehnike koja se naziva elektroencefalografija (EEG).

Njihova analiza povezala je izmenjene procene trajanja sa moždanom aktivnošću tokom dve faze: dok je svetlosni signal bio vidljiv i dok se obrađivala informacija o njegovom trajanju, kao i nakon što je signal nestao, kada se ta informacija koristila za donošenje procene.

Tokom prve faze, relevantni obrasci moždane aktivnosti bili su povezani sa planiranjem određenog pokreta. Nakon toga, u grupi koja je posezala ka metama levo ili desno, ti obrasci ukazivali su na širu uključenost moždanih procesa u pripremu za pokret. Slična tendencija uočena je i u grupi koja je posezala ka bližim ili udaljenijim metama, ali nije dostigla statističku značajnost.

Da li je Mont Everest oduvek bio najviši vrh: Naučnici otkrivaju tragove drevnih planinskih džinova

Prethodna istraživanja bavila su se vezama između moždanih procesa povezanih sa pokretima i percepcije vremena. Novo istraživanje pruža dodatni uvid u to kako se ovaj odnos menja tokom vežbanja.

Bineti je naveo da bi slični mehanizmi mogli da imaju ulogu u aktivnostima koje zahtevaju razvijene veštine, poput sporta i muzike. Međutim, te aktivnosti nisu neposredno ispitivane u ovom istraživanju.

Istraživanje ne može da dokaže da brža priprema za pokret uzrokuje subjektivno produženje vremena. Motivacija, očekivanje nagrade ili druge promene koje se javljaju tokom vežbanja mogle bi da doprinesu obema pojavama.

Pored toga, u EEG analizi korišćene su prosečne vrednosti dobijene iz više pokušaja, zbog čega istraživači nisu mogli da prate kako se relevantna moždana aktivnost menjala sa svakim ponavljanjem.

Ipak, rezultati ukazuju na to da čak i jednostavna procena trajanja može biti tesno povezana sa pokretom koji tek treba da usledi. Kako postajemo spremniji da se pokrenemo, kratkotrajni događaji koje uočavamo pre pokreta mogu nam delovati duži nego što zaista jesu.

Piramide i dalje kriju velike tajne: Šest misterija koje naučnici još nisu uspeli da razreše

Naučnici mesecima čuvali jednu česticu antimaterije: Otkriće bi moglo da pomogne u rešavanju najveće misterije svemira