Gde kupiti jeftin stan u Srbiji? Ovo su gradovi u kojima se kvadrat može naći za oko 900 evra

Dok cene stanova u Beogradu i Novom Sadu za mnoge kupce postaju teško dostižne, na tržištu nekretnina i dalje postoje gradovi u kojima se stan može pronaći za znatno manje novca.

Posebno su zanimljiva mesta gde se kvadrat približava granici od 900 do 1.000 evra, dok istovremeno postoji prostor za dalji rast tražnje.

Koliko zaista vredi vaš stan? Zaboravite cene iz oglasa, evo kako da izračunate realnu vrednost nekretnine

Ni priznanica nije zaštita: Šta sve rizikujete kada deo stana plaćate "na ruke"?

Među takvim gradovima mogu se izdvojiti Sombor, Valjevo i Kikinda, ali uz važnu napomenu: 900 evra nije prosečna cena celog tržišta u sva tri grada, već nivo na kojem se mogu pronaći povoljnije nekretnine, odnosno gradovi čiji se proseci približavaju 1.000 evra.

Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je tržište stanova u Srbiji tokom drugog tromesečja 2026. nastavilo da raste. Cene stanova bile su 5,25 odsto više nego godinu dana ranije, dok je vrednost prometa porasla 7,7 odsto, iako je broj kupoprodajnih ugovora smanjen.

Sombor je jedan od gradova u kojima se još mogu pronaći relativno pristupačni kvadrati. Prema podacima zasnovanim na RGZ statistici za prvo polugodište 2026, prosečna cena stanova iznosila je 1.112 evra po kvadratu, dok je kod postojećih stanova prosek bio 978 evra.

To znači da je starogradnja već veoma blizu granice od 900 evra. Istovremeno, cena postojećih stanova porasla je 10,17 odsto za godinu dana.

Još zanimljivija je trenutna ponuda. Prema podacima portala SviStanovi, pojedina naselja u Somboru imaju prosečne oglašene cene ispod 1.000 evra po kvadratu, dok se u pojedinim delovima grada cena kreće oko 900 evra.

Najskuplji stan u Srbiji prodat u Beogradu: Evo kolika je cena kvadrata

To pokazuje koliko se cene razlikuju u zavisnosti od lokacije, stanja stana i starosti objekta. Valjevo je druga priča. Ovde se kvadrat oko 900 evra može pronaći, ali to nije prosečna cena celog grada. Aktuelni podaci o oglasima pokazuju da se u naselju Peti Puk prosečna oglašena cena kreće oko 884 evra po kvadratu, dok je prosek za celo Valjevo znatno viši.

Upravo zato Valjevo može biti interesantno kupcima koji traže jeftiniju nekretninu, ali žele da ostanu relativno blizu Beograda. Grad je udaljen oko 90 kilometara od prestonice, a razlika u ceni kvadrata u odnosu na Beograd ostavlja veliki prostor za kupce sa manjim budžetom.

Treći grad koji se veoma dobro uklapa u ovu priču je Kikinda. Prema podacima zasnovanim na RGZ statistici za prvo polugodište 2026, prosečna cena stana u Kikindi iznosila je 1.034 evra po kvadratu, dok je medijalna cena bila oko 957 evra. Još važnije, prosečna cena porasla je 12,88 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Kikinda se tako našla među najjeftinijim gradovima Srbije kada je reč o stanovima. Prema istoj analizi RGZ podataka, Kikinda je trenutno grad sa najnižom prosečnom cenom kvadrata među gradovima obuhvaćenim analizom, sa 957 evra, što je čini posebno zanimljivom za kupce koji više ne mogu da prate cene u Beogradu i Novom Sadu.

Srušena kuća i dalje može da bude upisana u katastru: Vlasnik obavezno mora da uradi ovo

Međutim, pitanje je koliko će dugo ovi gradovi ostati toliko jeftini. Ako se nastavi rast cena na nivou cele Srbije, a kupci nastave da se okreću manjim gradovima zbog previsokih cena u velikim urbanim centrima, jeftiniji gradovi mogu biti pod dodatnim pritiskom tražnje.

To ne znači da će kvadrat automatski poskupeti baš u Somboru, Valjevu ili Kikindi, ali podaci pokazuju da su pojedina tržišta već u fazi rasta. Sombor je, recimo, kod postojećih stanova za godinu dana zabeležio dvocifren rast, dok je Kikinda takođe imala snažan rast.

Na nivou cele Srbije RGZ je u drugom tromesečju registrovao rast cena od 5,25 odsto. Zato kvadrat od oko 900 evra danas više nije standardna cena za ceo grad, već cena koju kupac mora da traži među povoljnijim ponudama.

A upravo to je ono što ove gradove čini zanimljivim: za novac kojim se u Beogradu kupuje mali stan, u njima je još moguće doći do znatno veće kvadrature.

Ipak, kod ovakvih poređenja važno je razlikovati oglašene cene od stvarno postignutih cena. RGZ podatke zasniva na realizovanim kupoprodajama, dok portali za nekretnine uglavnom prikazuju ono što prodavci traže. Zbog toga se dva izvora mogu značajno razlikovati.

Drugim rečima, 900 evra za kvadrat još postoji, ali taj prag polako postaje donja granica, a ne pravilo. Sombor, Valjevo i Kikinda zato mogu biti zanimljivi kupcima koji traže alternativu velikim gradovima, posebno ako su spremni da traže stan van najskupljih lokacija i da ulože dodatni novac u renoviranje, prenosi Kamatica.

Ako prodajete stan ili kuću, ovo nikako ne smete da zanemarite: Kupci zbog jedne stvari odmah odustaju

Razlika u ceni kvadrata može da bude i 1.400 evra: Jedan detalj može značajno da obori cenu stana