Tržište rada pred velikim promenama: Profesor Arsić upozorava na dve ključne pretnje

Tržište rada u Srbiji ulazi u period značajnih promena koje neće biti određene samo privrednim kretanjima, već i dugoročnim demografskim trendovima i ubrzanim razvojem tehnologije. 

Kako je ocenio profesor Milojko Arsić s Ekonomskog fakulteta u Beogradu, upravo će ova dva faktora u narednim godinama imati presudan uticaj na zapošljavanje u Srbiji i Evropi.

Iskustvo imaju, posao nemaju: Zašto su žene posle 50. godine nevidljive za poslodavce

Dnevnice već od 3.000 dinara, a ima i za 6.500: Mladi preko raspusta tražena radna snaga

Podaci za prvi kvartal 2026. godine pokazuju da su u odnosu na isti period lane smanjene i stopa zaposlenosti i stopa nezaposlenosti. Prof. Arsić objašnjava da je pad zaposlenosti, pre svega, posledica otpuštanja u radno-intenzivnim delatnostima, kao i sektorima u kojima ljudski rad sve više zamenjuju nove tehnologije.

„Istovremeno, smanjenje stope nezaposlenosti u pojedinim delovima tržišta rada u velikoj meri rezultat je demografskih promena”, smatra profesor i ukazuje da je stopa nezaposlenosti u Srbiji i dalje viša nego u većini evropskih zemalja, najpre, zbog izražene strukturne nezaposlenosti. To znači da postoji nesklad između kvalifikacija koje poseduju nezaposleni i potreba poslodavaca, što otežava njihovo uključivanje na tržište rada.

Govoreći o dugoročnim trendovima, prof. Arsić ističe da će evropsko tržište rada sve više oblikovati demografska kretanja, ali i razvoj tehnologija koje ljudski rad zamenjuju kapitalom.

„Ključni uticaj u narednim godinama imaće demografski faktor i razvoj tehnologija kojima se rad supstituiše kapitalom, poput veštačke inteligencije i robota”, navodi Arsić.

Istovremeno upozorava da je gotovo nemoguće sa sigurnošću predvideti kakvi će novi poslovi nastajati u budućnosti, zbog čega će prilagođavanje obrazovanja i tržišta rada biti od presudnog značaja.

Mladi sve ređe biraju strateški važna zanimanja: UNA istražuje da li Srbiji preti manjak stručnjaka

„Da bi se održala zaposlenost u narednim godinama, potrebno je da se ponuda rada, odnosno kvalifikacije, znanja i veštine zaposlenih, prilagodi izmenjenoj tražnji”, naglašava Arsić.

Kada je reč o zaradama, one nastavljaju da rastu brže od produktivnosti na tržištu rada. Tokom prvog kvartala ove godine zabeležen je visok realni rast plata, dok su zarade izražene u evrima rasle još brže. Sličan trend prisutan je i u većem broju zemalja centralne i istočne Evrope.

Međutim, prof. Arsić upozorava da ovakav trend ima i svoju cenu.

„Zarade i dalje rastu brže od produktivnosti, zbog čega rastu jedinični troškovi rada”, ističe on, prenosi Politika.

Ipak, uprkos većim troškovima rada, izvoz Srbije nastavlja snažno da raste, što, prema njegovim rečima, može da ukaže na to da su zarade u Srbiji, ali i drugim zemljama centralne i istočne Evrope, prethodnih desetak godina bile potcenjene.

Privredna aktivnost u Srbiji pokazuje značajne razlike među pojedinim sektorima. Rast je prisutan u poljoprivredi i uslugama, dok industrija i građevinarstvo beleže pad.

Prof. Arsić očekuje da će se u nastavku godine industrijska proizvodnja i građevinski sektor postepeno oporaviti, ali upozorava da bi rast usluga mogao da uspori zbog inflatornih pritisaka.

Veštačka inteligencija tera mnoge da ranije odu u penziju: "Ili uči AI ili završavaj karijeru"

Kada je reč o faktorima koji su nosili privredni rast u prvom kvartalu, najveći doprinos dale su privatna i državna potrošnja, kao i izvoz. S druge strane, investicije praktično stagniraju. Kako objašnjava, razlog za to je pad stranih direktnih investicija, dok domaće privatne investicije nisu uspele da nadoknade taj pad. 

To pokazuje da se rast privrede trenutno više oslanja na potrošnju i izvoz, nego na nova ulaganja, što bi u dužem roku moglo da predstavlja ograničenje za održiviji privredni rast.

Šta sve staje u potrošačku korpu? Objavljeno koliko je porodici u Srbiji potrebno za život

Ko danas najviše zarađuje u Srbiji? Objavljeni novi podaci o platama i najtraženijim zanimanjima