Događaji koji su obeležili Srbiju 2023: Dve nezamislive tragedije, izbori, otvaranje novih puteva...

Godina 2023. u Srbiji, ostaće zauvek upamćena zbog dva masovna ubistva početkom maja u OŠ "Vladislav Ribnikar" i u okolini Mladenovca. Ubijeni su đaci i mladi ljudi, a poražavajuće za celo društvo je to što su napadači bili dečak od 13 godina i mladić od 21 godine. Inflacija u prvom delu godine dostigla je 16 odsto, da bi se do kraja godine prepolovila na osam.

Poskupljenja, nove saobraćajnice, inovativni lekovi, ulaganje u zdravstvo, protesti, ranjavanje i hapšenje Srba na severu KiM, Ohridski sporazum, događaji u Banjskoj, izbori samo su neki od događaja koji su obeležili odlazeću godinu.

Januar

Na Badnji dan 2023. godine dečak Stefan Stojanović (11) i mladić Miloš Stojanović (21) ranjeni su u Gotovuši kod Štrpca kada je na njih iz vozila u pokretu pucao lokalni Albanac. Jedan od ranjenih rekao je da su napadnuti dok su išli po badnjak. Kosovska policija uhapsila osumnjičenog za pucnjavu, a on se brani sa slobode.

Od 1. januara, plate u javnom sektoru bile su povećane za 12,5 odsto, dok su penzije bile uvećane za 12 procenata. Takođe, minimalna zarada je povećana za 14,3 odsto, odnosno na 40.020 dinara.

Februar

Drugi mesec 2023. godine obeležili su razgovori Beograda i Prištine u Briselu uz posredstvo evropskog komesara za spoljnu politiku Žozepa Borelja i specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka. Borelj je ocenio da su predsednik Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti pokazali odgovornost i da su se saglasili da primene plan EU o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Do poslednjeg dana februara spekulisalo se šta se zapravo nalazi u evropskom predlogu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine kada je objavljen tekst deklaracije.

Mart

Postignut je dogovor u Ohridu, gde su se sastali predsednik Aleksandar Vučić i premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti uz posredstvo evropskog komesara za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja i specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.

"Postigli smo nekakav dogovor, nekoliko tačaka će postati deo dogovora za obe strane i za Beograd i Prištinu“, rekao je tada Vučić posle maratonskih razgovora. Dogovor su pozdravili čelnici EU, ali i SAD.

Predsednik Vučić je pojasnio da se ne radi ni o kakvom dokumentu jer nije potpisan, ali da će Srbija raditi na implementaciji svega što je dogovoreno, ali i da nema prelaska "crvenih linija“. Ponovio je da to za Srbiju podrazumeva da nema govora o članstvu u Ujedinjenim nacijama za takozvanu državu Kosovo, kao ni u organizacijama, institucijama i agencijama UN i da nema priznanja.

U martu je zabeležena i najviša stopa inflacije. Narodna banka Srbije dok je rast cena hrane i energenata i dalje činio oko dve trećine ukupne inflacije. Posmatrano u odnosu na mart 2022. godine, do marta odlazeće godine cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za 25,4 odsto.

April

Ovaj mesec obeležilo je privođenje, ali i ranjavanje Srba na KiM. Milan Jovanović iz Zvečana ranjen je hicima iz vatrenog oružja kod Bistričkog mosta na putu Leposavić–Kosovska Mitrovica. Zbog ovog napada suspendovana su četvorica kosovskih policajaca. Dodađaj je dodatno uznemirio Srbe na severu KiM koji su organizovali protestni marš.

U četiri opštine na severu Kosova i Metohije održani su vanredni lokalni izbori, koje je organizovala Priština koje su Srbi ignorisali. Glasali su samo Albanci. Prema podacima prištinske centralne izborne komisije, glasalo je 1.567 birača od ukupno 45.095, odnosno 3,47 odsto. Srbi su izrazili kolektivni bojkot i time, kako su rekli, poslali poruku da ne pristaju na nametnuta rešenja. Bez obzira na izlaznost albanski kandidati za gradonačelnike su proglasili pobedu.

U aprilu je otvorena prva deonica Moravskog koridora od Pojata do Makrešana, a plan je da taj auto-put poveže Rasinski, Raški i Moravički okrug.

Maj

Dva strašna masovna ubistva obeležila su ne samo ovaj mesec, nego i celu godinu. Nezapamćeni događaj u OŠ "Vladislav Ribnikar" 3. maja u kojem je trinaestogodišnji dečak pucao na svoje drugare i ubio osam učenika i čuvara škole, a još šestoro dece i nastavnica su povređeni. Još jedna devojčica kasnije je podlegla povredama. Dečak je odmah priveden, ali po našem zakonu on ne može krivično odgovarati, jer je u trenutku izvršenja krivičnog dela imao manje od 14 godina. Otac dečaka je uhapšen i protiv njega, kao i majke u toku je sudski postupak. Cela Srbija bila je zatečena ovim događajem, proglašena je trodnevna žalost, a predloženo je i deset mera kako da se ovakva tragedija više ne ponovi.

Građani su bili još uvek u stanju šoka kada se u noći između 4. i 5. maja dogodilo još jedno masovno ubistvo u Opštini Mladenovac. Uroš B. je pucao iz automatskog naoružanja na meštane sela Malo Orašje i Dubona i ubio osamoro njih, a ranio 14 ljudi. Posle potere napadač je uhapšen u okolini Kragujevca. Svi ubijeni i ranjeni su mladi ljudi. Napadač, čije suđenje je u toku, u trenutku izvršenja dela imao je 21. godinu. Zbog ovog događaja uhapšeni su i neki članovi njegove porodice.

Kao odgovor države na ove događaje usledila je akcija razoružavanja građana Srbije, u kojoj su svi mogli da predaju nelegalno oružje koje poseduju bez odgovora na pitanje odakle im.

Prvi protest "Srbija protiv nasilja" ispred Skupštine Srbije održan je 8. maja. Okupljeni su tada izneli više zahteva, između ostalog, momentalnu smenu svih članova Regulatornog tela za elektronske medije i ministara unutrašnjih poslova i prosvete, kao i direktora Bezbednosno-informativne agencije. Pored toga, traženo je hitno ukidanje emitovanja rijaliti programa i emisija koje promovišu nasilje, agresiju i nemoral na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Protest je završen šetnjom do Vlade Srbije. Građani su se okupili i u Novom Sadu i Kraljevu. Protesti pod ovom parolom nastavljeni su svake sedmice i tokom leta, a građanski protest se kasnije profilisao u političku organizaciju koja je učestvovala na izborima 17. decembra.

Tenzije na KiM su nastavljene i krajem maja i početkom juna, nakon što su na osnovu svega 3 odsto glasova jer su izbore Srbi bojkotovali, Albanci predsednici opština nasilno preuzeli dužnost u opštinama na severu KiM. Srbi su protestovali, a došlo je i do sukoba u kojima je povređeno više desetina građana. Jake snage Kfora razbile su skup građana koji su bili okupljeni ispred opštine Zvečan. Korišćeni su suzavac i šok-bombe. Usledila je reakcija okupljenih koji su uzvratili kamenicama, flašama i drugim predmetima. Tom prilikom najmanje 50 osoba je povređeno.

Jun

Desetog juna Srbiju je posetio nemački kancelar Olaf Šolc. U okviru turneje po Zapadnom Balkanu sastao se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Vučić je na zajedničkoj konferenciji za medije rekao da je Šolc doneo nadu na Zapadni Balkan, kada je reč o evrointegracijama, ali i istakao da je danas prvi put čuo da je uslov za to međusobno priznanje Beograda i Prištine.

U junu su Srbiju pogodile poplave, a u čak 56 gradova i opština proglašena je vanredna situacija. Evakuisano je više od 300 ljudi iz poplavljenih područja. Poplave su napravile i značajnu štetu na infrastrukturnim objektima.

Tokom juna je stigla dobra vest da je Srbija izabrana za domaćina renomirane međunarodne izložbe EXPO 2027. Naša zemlja je bila jedna od pet kandidata pored SAD, Tajlanda, Španije i Argentine.

Jul

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović 9. i 10. jula boravio je u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji od stupanja na tu dužnost. Tokom posete sastao se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Posetu Srbiji završio je susretom sa patrijarhom Porfirijem.

A u julu šira javnost upoznala se s novim terminom "superćelijske oluje". Gotovo apokaliptične scene gledali smo širom naše zemlje u više navrata u julu. Nekoliko osoba je poginulo usled posledica nevremena, a građani su morali i da budu evakuisani. Oštećene su kuće i objekti, a i bilo je problema u funkcionisanju saobraćaja.

U julu je otvorena prva deonica "auto-puta mira" od Niša do Merošine, a taj put će, kada izgradnja bude završena, povezati Niš i Merdare.

Avgust

U avgustu mesecu tradicionalno najmanje događaja u Srbiji, ipak nisu izostala nova hapšenja Srba na Kosovu i Metohiji. Policija je uhapsila Nebojšu Virijevića iz Leška, zbog navodnih pretnji zameniku ministra za zajednice i povratak u vladi u Prištini Radojici Radomiroviću, kada je pokušao da uđe u opštinsku zgradu u Leposaviću. U znak podrške Virijeviću održan je protest građana.

Od 23. avgusta se lek protiv spinalne mišićne atrofije daje u Srbiji. Uveden je i skrining za tu bolest, a očekuje se da će svake godine biti pet do šest kandidata za lek.

Septembar

Deveti mesec 2023. godine obeležio je oružani sukob u mestu Banjska na Kosovu i Metohiji, tokom kojeg je poginulo troje napadača i jedan pripadnik kosovske policije. Kosovska policija danima je blokirala to mesto, a nekoliko Srba je i uhapšeno. Administrativni prelazi Jarinje i Brnjak danima su bili zatvoreni iz pravca centralne Srbije.

Milan Radoičić je u pismu naveo da je sa sunarodnicima 24. septembra došao na sever KiM sa namerom da ohrabri srpski narod u pružanju otpora Kurtijevom režimu i "ostvari san o slobodi srpskog naroda“. On je uhapšen i saslušan, ali je pušten iz pritvora. Naloženo mu je i da se svakog 1. i 15. dana u mesecu javlja nadležnoj policijskoj stanici.

Posle najave predsednika Vučića o početku akcije "bolja cena", u prodavnicama u Srbiji od sredine septembra po nižim cenama mogu da se kupe osnovni proizvoda za ishranu, higijenu i kućnu hemiju.

Oktobar

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je u oktobru u poseti Kini gde je učestvovao na trećem forumu "Pojas i put". Sastao se sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Vučić je naveo da je potpisan rekordan broj sporazuma, a najvažniji među njima je Sporazum o slobodnoj trgovini. Naglasio je da je taj sporazum od istorijskog značaja za Srbiju, ne samo iz aspekta ekonomije, već i sa aspekta naše spoljnopolitičke pozicije.

Otvoren je i auto-put Ruma–Šabac, najznačajnija infrastrukturna investicija koja spaja Srem i Mačvu i ujedno je najkraća saobraćajna veza između Novog Sada i Beograda sa ovim delom zapadne Srbije i Republikom Srpskom.

Počelo je raspoređivanje 22 magnetne rezonance i 20 mamografa bolnicama i medicinskim centrima širom Srbije.

Novembar

Ukazom od 1. novembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspustio je Narodnu skupštinu i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 17. decembar. Prethodno je predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić raspisao izbore za odbornike skupština gradova i opština. Pokrajinski izbori raspisani su petnaestak dana kasnije.

Tražeći svoje zahteve poljoprivrednici u Srbiju protestvovali su blokirajući saobraćajnice na više lokacija. Protest je trajao više dana, a udruženja poljoprivrednika su protestovala zbog lošeg položaja u kojem se nalaze. Tražili su takozvani plavi dizel bez akcize, povećanje subvencija po hektaru na 300 evra kao i uređenje tržišta - Zakonom o robnoj berzi.

Decembar

Početkom poslednjeg meseca u godini otvorena je još jedna deonica Moravskog koridora u dužini od 10 kilometara od Makrešana do Koševa.

U decembru je Narodna banka Srbije saopštila da je inflacija prepolovljena u odnosu na prvu polovinu godine i da iznosi oko osam odsto i da se očekuje dalji pad stope inflacije.

Posle godinu i po dana građani Srbije ponovo su izašli na birališta. Glasali su na parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima. Najviše glasova osvojila je vladajuća partija SNS, dok je drugoplasirana bila koalicija "Srbija protiv nasilja". U parlament je ušlo deset lista od kojih pet većinskih i pet manjinskih.

Više neizvesnosti bilo je za Skupštinu Grada Beograda, gde ni vlast ni opozicija nemaju većinu. Kao tas na vagi predstavljena je stranka Branimira Nestorovića Mi glas iz naroda. Međutim, on se još uvek nije priklonio nijednoj strani što bi, ako tako ostane, mogao biti put ka ponavljanju beogradskih izbora.

Iako se očekivalo da će izbori razrešiti političku situaciju, to se ipak nije dogodilo. Deo opozicije tvrdi da su izbori pokradeni i na poziv liste "Srbija protiv nasilja" organizuju proteste ispred RIK-a tražeći poništavanje izbora. Potpredsednica Stranke slobode i pravde koja je deo koalicije Srbija protiv nasilja Marinika Tepić u znak protesta se odlučila na štrajk glađu.

Nedelju dana po završetku glasanja predstavnici SPN-a pokušali su da uđu u zgradu Skupštine Grada Beograda i sa balkona se obrate građanima. Nekolicina okupljenih pokušala je na silu da uđe u zgradu i tom prilikom polomila stakla na ulaznim vratima i okolnim prozorima. Intervenisala je policija, a privedeno je više lica.

Pretposlednji dan godine obeležio je protest kod Terazijske česme na inicijativu "ProGlasa". Na tom skupu se, posle 13 dana štrajka glađu, nakratko pojavila Marinika Tepić koja je odmah potom prebačena je u bolnicu na intenzivnu negu. Protest je završen šetnjom do Ustavnog suda gde su okupljeni zatražili poništavanje izbora.

U istom danu održani su i ponovljeni izbori na više od 30 biračkih mesta za narodne poslanike i na tri za Skupštinu grada Beograda. Na ponovljenom glasanju lista oko Srpske napredne stranke osvojila je najviše glasova. Izbori će se ponoviti i na još osam biračkih mesta drugog dana 2024. godine, prenosi RTS.